Old Wizard

“Oče naš, koji si na nebesima i koji si večan, jer sam Ti ovde gde si me ostavio, i svestan svoje prolaznosti, a da bar ne bude besmislena, um svoj podižem nebu u vapaj nemoći dok kao crv gamižem između te dve tačke koji si mi omeđio i o kojim što više starim sve manje pouzdano znam i koje se od vajkada nazivaju rađanje i smrt, a krivudava duž između tačaka naziva se životom.”

Koliko ljudi upoznamo koji nam znače nešto? U naš život ulaze stotine osoba; strašno je videti koliki broj nepoznatih malo po malo uđe u vaš adresar. Brzo ih se nakupi pet stotina, zatim ih bude deset hiljada, ali sve kao neki talog - a Bog zna koliko ih “taložim” u ovom trenutku!… Iz ove gungule sastavljene od “Zdravo, dobroveče - kako je? Javi mi se - ljubim te - šta je sa tobom?” na površinu isplivaju samo tri ili četiri imena, jedva isto toliko lica, glasova ili epizoda koji postaju nezaboravni.