Život nije broj udaha. Život čine trenuci koji vam oduzimaju dah.

Kad rešavam neki problem, nikad ne razmišljam o lepoti. Jedino o čemu razmišljam je kako da rešim problem. Ali kad završim, ako rešenje nije lepo, znam da sam negde pogrešio. (Izvor)

ŽEĐ - Ivo Andrić

Ostadoh te željan
jednog letnjeg dana,
o srebrena vodo
iz tuđega vrela
to je bilo davno.

Svaka mi je staza
danas obasjana
suncem i lepotom.
Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela
žeđ moja sad pije
al’ mira ne nađoh nigdje,
jer me nikad vatra prve žeđi
ostavila nije.

 Ovakve slične stvati ima dosta na netu, ali je ovde skupljeno i lepo prikazano na jednom mestu.

http://www.lifehack.org/articles/productivity/50-tricks-to-get-things-done-faster-better-and-more-easily.html

Ovaj film prati istoriju GNU, Linux, open source i pokreta za slobodan software. Za mene je bio inspirativan jer pokazuje želju ljudi da urade nešto veliko za opšte dobro.

Evo jedne od zanimljivosti:

• 1991: Verzija 0.01 Linux ima 10.000 linija koda i jednog korisnika
• 1992: Verzija 0.96 Linux ima 40.000 linija koda i 1.000 korisnika
• 1997: Verzija 2.1 Linuxa ima 800.000 linija koda i 3.5 miliona korisnika
• 1998: Verzija 2.110 Linuxa ima 1.5 miliona linija koda i 7.5 miliona korisnika
• 1999: Verzija 2.2 Linuxa ima 12 miliona korisnika

(Izvor: http://schlitt.info/applications/blog/index.php?/archives/578-Revolution-OS.html )

U današnjem dosadnom danu ovo je nešto najpametnije što sam čuo, dakle:
Carpe diem (lat.) = Seize the day (en.) = Iskoristi dan (sr.), tj. ne dozvoli da ti dan prođe uzaludno.

Slatko sam se nasmejao kad sam čitao ovu pesmu, prisetio se mečeva iz Australije, i malo se vratio u vreme osnovne škole kad smo čitali takve junačke pesme.

Sve u svemu vredi pogledati:
http://blog.avramovic.info/2008/02/01/himna-novaku-djokovicu/

Jednom prilikom sam pošao u šetnu. Pustivši misli da slobodno lutaju prolazio sam duž Knez Mihajlove ulice i u jednom trenutku se desilo da smo se ja i još dve meni nepoznate osobe ukrstili u šetnji. Dolazili smo iz različitih pravaca i ne obraćajući pažnju jedni na druge, ne menjajući ni malo svoju zamišljenu putanju i brzinu kretanja, mimoišli smo se tako blizu i posle toga nastavili kao da se nismo ni sreli. “Trgnuo sam se duboko u sebi; sav predeo je dobio novi izgled i moje misli sasvim drugi pravac.“
Razmišljao sam o tome kad su oni krenuli ka toj tački susreta. Da li su krenuli pre ili posle mene. Da li su i oni primetili istu stvar kao i ja. Na kraju, “život je neshvatljivo čudo koje se neprestano troši i osipa a ipak traje i stoji čvrsto…“

Ovo se svakome desilo, naravno ništa neobično, samo sam ja to primetio i tad doživeo na drugi način.

“Oče naš, koji si na nebesima i koji si večan, jer sam Ti ovde gde si me ostavio, i svestan svoje prolaznosti, a da bar ne bude besmislena, um svoj podižem nebu u vapaj nemoći dok kao crv gamižem između te dve tačke koji si mi omeđio i o kojim što više starim sve manje pouzdano znam i koje se od vajkada nazivaju rađanje i smrt, a krivudava duž između tačaka naziva se životom.”

Neki interesantni stihovi iz pesama Bjesova

—

Možeš me zvati kako god hoćeš
Jer ja nisam ime

—

Ništa nije skriveno
Što se neće otkriti
Ni tajno
Što se neće doznati
Svaka reč
Svaka misao
Sve će se doznati

—

U osvit zadnjeg dana
Jedna se misao rodila
Ali reč nikada

—

Nejasni obrisi
Nikad dublja tišina
Nema odgovora
Nema ni Pitanja
Mislim
Sećam se
Ne mogu da verujem
Želim da verujem