Old Wizard

U današnjem dosadnom danu ovo je nešto najpametnije što sam čuo, dakle:
Carpe diem (lat.) = Seize the day (en.) = Iskoristi dan (sr.), tj. ne dozvoli da ti dan prođe uzaludno.

Jednom prilikom sam pošao u šetnu. Pustivši misli da slobodno lutaju prolazio sam duž Knez Mihajlove ulice i u jednom trenutku se desilo da smo se ja i još dve meni nepoznate osobe ukrstili u šetnji. Dolazili smo iz različitih pravaca i ne obraćajući pažnju jedni na druge, ne menjajući ni malo svoju zamišljenu putanju i brzinu kretanja, mimoišli smo se tako blizu i posle toga nastavili kao da se nismo ni sreli. “Trgnuo sam se duboko u sebi; sav predeo je dobio novi izgled i moje misli sasvim drugi pravac.“
Razmišljao sam o tome kad su oni krenuli ka toj tački susreta. Da li su krenuli pre ili posle mene. Da li su i oni primetili istu stvar kao i ja. Na kraju, “život je neshvatljivo čudo koje se neprestano troši i osipa a ipak traje i stoji čvrsto…“

Ovo se svakome desilo, naravno ništa neobično, samo sam ja to primetio i tad doživeo na drugi način.

Koliko ljudi upoznamo koji nam znače nešto? U naš život ulaze stotine osoba; strašno je videti koliki broj nepoznatih malo po malo uđe u vaš adresar. Brzo ih se nakupi pet stotina, zatim ih bude deset hiljada, ali sve kao neki talog - a Bog zna koliko ih “taložim” u ovom trenutku!… Iz ove gungule sastavljene od “Zdravo, dobroveče - kako je? Javi mi se - ljubim te - šta je sa tobom?” na površinu isplivaju samo tri ili četiri imena, jedva isto toliko lica, glasova ili epizoda koji postaju nezaboravni.