Old Wizard

Kad rešavam neki problem, nikad ne razmišljam o lepoti. Jedino o čemu razmišljam je kako da rešim problem. Ali kad završim, ako rešenje nije lepo, znam da sam negde pogrešio. (Izvor)

ŽEĐ - Ivo Andrić

Ostadoh te željan
jednog letnjeg dana,
o srebrena vodo
iz tuđega vrela
to je bilo davno.

Svaka mi je staza
danas obasjana
suncem i lepotom.
Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela
žeđ moja sad pije
al’ mira ne nađoh nigdje,
jer me nikad vatra prve žeđi
ostavila nije.

 Ovakve slične stvati ima dosta na netu, ali je ovde skupljeno i lepo prikazano na jednom mestu.

http://www.lifehack.org/articles/productivity/50-tricks-to-get-things-done-faster-better-and-more-easily.html

Ovaj film prati istoriju GNU, Linux, open source i pokreta za slobodan software. Za mene je bio inspirativan jer pokazuje želju ljudi da urade nešto veliko za opšte dobro.

Evo jedne od zanimljivosti:

• 1991: Verzija 0.01 Linux ima 10.000 linija koda i jednog korisnika
• 1992: Verzija 0.96 Linux ima 40.000 linija koda i 1.000 korisnika
• 1997: Verzija 2.1 Linuxa ima 800.000 linija koda i 3.5 miliona korisnika
• 1998: Verzija 2.110 Linuxa ima 1.5 miliona linija koda i 7.5 miliona korisnika
• 1999: Verzija 2.2 Linuxa ima 12 miliona korisnika

(Izvor: http://schlitt.info/applications/blog/index.php?/archives/578-Revolution-OS.html )

U današnjem dosadnom danu ovo je nešto najpametnije što sam čuo, dakle:
Carpe diem (lat.) = Seize the day (en.) = Iskoristi dan (sr.), tj. ne dozvoli da ti dan prođe uzaludno.

Slatko sam se nasmejao kad sam čitao ovu pesmu, prisetio se mečeva iz Australije, i malo se vratio u vreme osnovne škole kad smo čitali takve junačke pesme.

Sve u svemu vredi pogledati:
http://blog.avramovic.info/2008/02/01/himna-novaku-djokovicu/

Jednom prilikom sam pošao u šetnu. Pustivši misli da slobodno lutaju prolazio sam duž Knez Mihajlove ulice i u jednom trenutku se desilo da smo se ja i još dve meni nepoznate osobe ukrstili u šetnji. Dolazili smo iz različitih pravaca i ne obraćajući pažnju jedni na druge, ne menjajući ni malo svoju zamišljenu putanju i brzinu kretanja, mimoišli smo se tako blizu i posle toga nastavili kao da se nismo ni sreli. “Trgnuo sam se duboko u sebi; sav predeo je dobio novi izgled i moje misli sasvim drugi pravac.“
Razmišljao sam o tome kad su oni krenuli ka toj tački susreta. Da li su krenuli pre ili posle mene. Da li su i oni primetili istu stvar kao i ja. Na kraju, “život je neshvatljivo čudo koje se neprestano troši i osipa a ipak traje i stoji čvrsto…“

Ovo se svakome desilo, naravno ništa neobično, samo sam ja to primetio i tad doživeo na drugi način.

“Oče naš, koji si na nebesima i koji si večan, jer sam Ti ovde gde si me ostavio, i svestan svoje prolaznosti, a da bar ne bude besmislena, um svoj podižem nebu u vapaj nemoći dok kao crv gamižem između te dve tačke koji si mi omeđio i o kojim što više starim sve manje pouzdano znam i koje se od vajkada nazivaju rađanje i smrt, a krivudava duž između tačaka naziva se životom.”

Neki interesantni stihovi iz pesama Bjesova

—

Možeš me zvati kako god hoćeš
Jer ja nisam ime

—

Ništa nije skriveno
Što se neće otkriti
Ni tajno
Što se neće doznati
Svaka reč
Svaka misao
Sve će se doznati

—

U osvit zadnjeg dana
Jedna se misao rodila
Ali reč nikada

—

Nejasni obrisi
Nikad dublja tišina
Nema odgovora
Nema ni Pitanja
Mislim
Sećam se
Ne mogu da verujem
Želim da verujem

Pre par dana mi je bio rođendan, i onda malo razmislite o godinama, sta ste uradili u životu, propuštene prilike, planovi za budućnost… Evo par stvari na tu temu:

• Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.
• Pa ipak, to se vreme računa u život.
• Život je subjektivni doživljaj a ne objektivno stanje.
• Ako ti je sve jedno gde si, onda se nisi izgubio.
• Najvažnija stvar kod ciljeva je da ih imate.
• Budućnost će se desiti bio ti spreman ili ne.
• Oni koji sanjaju o promeni, čekaju povoljan vetar.
  Oni koji imaju viziju, naprave jedra.
• Vreme je jedini pobednik.
• Ne treba ovaj život suviše ozbiljno shvatiti kad i onako nećemo živi iz njega izaći.

“‘Čovek je ono što u srcu misli’. Taj aforizam ne pokriva samo celokupno čovekovo postojanje, već je tako sveobuhvatan da doseže do svih uslova i okolnosti njegovog života. Čovek je doslovno ono što misli, budući da je njegov karakter potpuni zbir svih njegovih misli.” (James Allen)

“Izgubljeni: negde između rađanja i zalaska sunca, dva časa od zlata, svaki napunjen sa po šezdeset dijamantskih minuta. Ne daje se nikakva nagrada, jer su zauvek nestali.” - (Horas Man)

When I first saw you, I was afraid to meet you. When I first met you, I was afraid to kiss you. When I first kissed you, I was afraid to love you. But now that I love you, I’m afraid to lose you. — Ponekad kad vidimo lepu ženu strah nas je da priđemo i upoznamo se sa njom da nas ona ne bi grubo odbila. Tad je zamišljamo kao ovu devojku sa slike, drži mač u ruci i samo čekamo da zamahne. (prve dve strofe) Ipak ako uspemo da je razoružamo dolaze na red drugi problemi i strahovi oko vezivanja i eventualnog gubljenja voljene osobe. (druge dve strofe)

Zaključak: strah je uvek prisutan i ako obraćamo previše pažnje na njega nećemo daleko stići. Znači ignorišite strah!

Instalirao sam Kubuntu linux distribuciju i vrlo sam zadovoljan (do sada) kako radi. Pošto imam ADSL internet prava je lakoća instalacije i nalaženje novih programa i ažuriranje starih. Nema nepotrebnog restarta sistema (kao u Windows-u).

Naravno Skype i MSN Messenger rade fino. Još nisam uspeo da nađem odgovarajući P2P program kao što je Ares za Win, ali sam siguran da postoji. Program za muziku Amarok je odličan, pustite neku nesmu (trenutno slušam Mark Knopfler - True Love Will Never Fade, a na levom delu programa imam sve podatke o izvođaču, omot albuma čak i reči pesme. Strava!)

Još da napomenem da OpenOffice odlično radi (bar Word i Spreadsheet koje sam probao) i da nema nikakvih problema da se koristi u kancelarijama za uobičajene administrativne poslove. E sad ako imate slučaj da koristite i neke druge programe (npr. ja koristim Autodesk Inventor i 3D studio) onda ćemo još malo morati da imamo dva OS-a.

Kada sam prvi put čuo pesmu od Toni Montana - 10 godina je prošlo, stvarno mi se svidela. Nešto kasnije sam shvatio da je to ustvari obrada pesme Living Next Door To Alice (Smokie). Obe pesme su stvarno odlične a ja sam, posle više godina, našao spot orginal verzije - vesele sedamdesete!

Svi mi imamo dušu i suštinu kao božji dar, činimo jednu ćeliju velikog tela nazvanog univerzum, život… Suština nam je ista, razlikujemo se po telu, emocijama, mislima, delima i svojevrsnoj individualnosti. Naše postojanje je posebna pustolovina, ono je način izražavanja suštine.

Naša suština je iskrica velike vatre, kapljica iz beskonačnog okeana, dar. Na svakome je da taj dar iskoristi što je najbolje moguće. Svako ima svoju misiju i nosi se sa problemima koje mu život donosi.

* * *

Ali Gospod je bio velikodušan i doveo ga je do ponora neminovnosti, da mu pokaže da svaki čovek mora da bira a ne da prihvata svoju sudbinu.

Dodir je, bez sumnje, jedan od osećaja koji je najviše zapostavljen. To ni malo ne čudi s obzirom na činjenicu da nam još kao malima stalno ponavljaju: “Ne diraj to!” Time nam onemogućuju spoznaju sveta uz pomoć dodira. U tim godinama se nedostatak intelekta nadoknađuje spoznajom do koje dolazimo rukama. Njima apsolutno sve istražujemo. U nekim situacijama to dovodi do reakcije majke, a to je naša prva represija u životu.

Danas se izbegava dodir, zagrljaj, pa čak i pogled… Uče nas da suzbijamo osećanja. Plakanje se, na primer, smatra simbolom slabosti, a ne senzibilnosti. Umesto da dodir smatramo zadovoljstvom i umirujućim faktorom, danas on postaje sinonim za pipkanje. Grljenjem, maženjem i dodirivanjem mi uspostavljamo vezu sa drugima!

“Čudno je to, Zaratustra slabo poznaje žene, a opet je u pravu kad govori o njima! Da li je to zato što kod žene ništa nije nemoguće?
A sad kao zahvalnost primi jednu malu istinu! Ta ja sam dovoljno stara za nju!
Uvij je i začepi joj usta: inače će ta mala istina preglasno vikati.”

“Daj mi, ženo, tu malu istinu!” rekoh. I stara ženica ovako reče:

“Ideš ženama? Ne zaboravi bič!”

(Odlomak iz knjige “Tako je govorio Zaratustra”, Fridrih Niče)

Jednog velikog istraživača koji je “pogrešio” dvesta puta pre nego što je pronašao odgovor na jedno važno pitanje, pitali su sledeće: “Zar vam ne smeta što ste toliko puta pogrešili?” Njegov odgovor je bio: “Nisam ja nikad pogrešio! Otkrio sam dvesta načina kako ne treba raditi!”

Uvek je koristio jednu istu kameru i jedan isti objektiv koji su sa njim ostareli. Zapravo, opremu koju bi svi smatrali nedovoljnom, opremu koja je mogla da se kupi u bilo kojoj radnjici. Ali i Picasso je koristio četke kao i svi ostali slikari. Ganije ne živi od stvari već od sebe samog.

(Iz teksta o fotografu Henri Cartier Bresson-u)

Koliko ljudi upoznamo koji nam znače nešto? U naš život ulaze stotine osoba; strašno je videti koliki broj nepoznatih malo po malo uđe u vaš adresar. Brzo ih se nakupi pet stotina, zatim ih bude deset hiljada, ali sve kao neki talog - a Bog zna koliko ih “taložim” u ovom trenutku!… Iz ove gungule sastavljene od “Zdravo, dobroveče - kako je? Javi mi se - ljubim te - šta je sa tobom?” na površinu isplivaju samo tri ili četiri imena, jedva isto toliko lica, glasova ili epizoda koji postaju nezaboravni.

Evo par stvari koje možete poslati voljenoj osobi

Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših belih telesa peni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce. Zašto bih plakao, ali ponekad uvek sama od sebe u more padne od milion još jedna topla suza za tebe. Ti samo spavaj, spavaj tako usamljena, poljem snova topla daleka, da mogu znaš da bi od sebe pustio te, kao list da letiš usamljena nebom hladnih tuđih uzdaha, da mogu znaš da bi od sebe pustio te. Slabosti, ime ti je žena. Ja mislim na te – i to dušu blaži, no tu na zemlji, tebi slicnih nema, pa i kad bi se našla – izabrana lepotom, darom i delima slavna, Ta tebi ipak ne bi bila ravna… Neka zenica oka moga bude gnezdo lepote tvoje.

Jednoj divnoj ženi za koju nisam ni slutio da postoji, koju nisam poznavao, koju sam sasvim slučajno upoznao u momentu kada su i zvezde imale neki čudan raspored na nebu, kada je vreme stalo i svetovi najavili svoje skoro rušenje. U nekom zaprepašćujućem momentu beskraja kada smo već oboje imali neke svoje živote od kojih baš nije lako pobeći. U momentu kada sam bio i živ i živeći mrtav. U trenu kada su sve iluzije bile srušene i život išao nekim svojim uhodanim tokom. U trenutku kada je u udaljenom sazvežđu Oriona blesnula jedna nova zvezda, a anđeli skoro već počeli da se navikavaju na tugu.

Znam da mi nećete verovati, i da se ovo obično ljudima ne dešava. Znam, i ja sam do pre neki dan verovao u to.

Samim stvaranjem Bog nas je raspolovio, stvorio muško i žensko, stvorio dva sveta koja se u beskonačnosti traže. Ali, vidite ja sam tu svoju polovinu našao. Bio je to trenutak ali bol za njom će biti večan, kao i ushićenje koje prevazilazi dejstvo svih droga. Nikada se nismo videli ali već znamo jedno o drugome više nego što i Bog zna o nama samima. Više nisu čak ni reči potrebne. Jer ko sluša reči kada duše govore…?
—

Preuzeto sa sajta http://mislioljubavi.blog.hr

Jeste dečija pesma ali i mi stariji se ponekad nađemo u ovakvoj situaciji

ZAPISANO U SREDU – Mika Antić

U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo ni znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvađali.

Opet je sreda.

Sada svima kažem
dok lutam ulicama sam:
ne, nije ona lepša ni draža
od drugih devojčica koje znam.
Pa kad je sretnem - oči krijem.
Zviždućem.
Gledam u nešto drugo.
I mislim: zbilja, sve jedno mi je.

Al’ osvrćem se dugo… dugo…

Jedna od mnogobrojnih podela ljudi je i podela na one koji više pričaju i na one koji više slušaju. Za ovde druge kažu da su ćutljivi, tihi, povučeni, mirni … i još što šta. Pošto se i ja pronalazim u tome, evo par misli koje mogu da nas ohrabre

• Nikad se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.
• Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.
• Samo su mirne i tihe prirode stvorene za velike vetrove.
• Oni koji umeju da govore, govore kratko.
• Ko oko sebe diže previše prašine, taj će postati neprimetan.
• Svaka čast onom koji nema šta da kaže a ipak ćuti.

Andrićevi “Znakovi pored puta” predstavljaju preteču današnjih blogova jer je on tu zapisivao trenutne misli, zapažanja… Evo par stvari iz te knjige po mom izboru:

• Osećam stid zbog nepoznatog propusta, zaboravljenog greha, tajne sramote koja je skrivana i zatrpavana kroz naraštaje i koja se probudila noćas u mojoj svesti i potresla moje biće do mračnog dna
• Starim koliko moram, podmlađujem se koliko mogu
• Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća
• Stvar nije u tome što on malo govori, nego i ono što rekne ne kazuje ništa, ne samo o njemu nego ni o čemu drugom na svetu
• Svetiti se životu - zaboravom
• - Šta radi tvoja žalost dok ti spavaš?
  - Bdi i čeka. A kad izgubi strpljenje, budi me.
• Ugasite priču i fantaziju kao dimljivu lampu. Sviće.
• Nisu uvek laki ni prijatni putevi na koje nas odvodi naša mašta.
• Trgnuo sam se i uzbudio duboko u sebi; sav predeo je dobio novi izgled i moje misli sasvim drugi pravac.
• Tek što je zašlo sunce i izbledeo jedan od najlepših zalazaka na svetu, pade neka noć, puna neizvesnosti i drhtavice i sa njom bezimeni, bezmerni jad kratkog života bez cilja i smisla i misao na smrt kao izbavljenje.
• Želeo je da svuda bude i sve vidi, a nije voleo da putuje. Celog života razapinjala ga je ta protivrečnost. I umro je, a nije uspeo da joj nađe rešenje.

Ne prepoznajem više samog sebe.
Kad bi me neko sad mogao videti, činio bih mu se sićušnim malim čovekom, koji se ruši niz gigantski val, da idućeg trena nestane u dubinama.
No, on ne vidi kormilara, koji stoji čvrsto i mirno na svojem mestu.
Bučite divlje sile strasti, penjte se pod nebom, valovi divlji!
Ipak me nećete proždreti, sačuvat ću hladan razum.